Злоупотреба стварима (дрога) и реактивирање старих генова

Увод

Повезаност између фармакологије, генетике и психологe је поље напона које се често замаглива. Особито злоупотреба стварима (дрога), без обзира на то да ли се користи контролисано или терапијски, може да изазове процесе у човечанском организму који су дубоко заукорени у генетичким структурама. Нови приступи у епигенетици указују да могу одређене супстанце "реактивирати старе гене", који су еволутивно или породично настали и дуго време били неактивни. Ове реактивације могу отворити могућности за справљање са траумом, али такође носе значајне ризике за менталну целитет.

Фармаколошка активација генетских модела

Психотрапни лекови првенствено делују на системе нораdреналина. Међутим, на молекуларној нивоу они такође утичу на експресију гена преко епигенетичких механизама. Поједине лекове могу "активирати" гене који су повезани са резистенцијом на стрес, обрадом трауме или чак са архаичним моделима понашања. Сличан процес се дешава и код злоупотребе стварима: психоактивне супстанце активирају невронске мреже које откривају генетички детерминисане модели реакција.

Стога, прекомерна употреба не изазива само промењене расположења, већ и регресије у претходне перформантне образе који су сличног порекла као и преци. Човек може да почне да имитира "страни" начине живота без свесности о томе.

Траума и генетичка закамповананост

Трауме нису само психолошки феномени, већ могу епигенетички оставити трагове у геному. Истраживања о транз генерационалном преношу трауме показују да се психичка рана повреда "преноси" кроз генерације. У контексту овога, терапија значи свесности прекидан ове дубоко закамповане образе. Психоактивне супстанце могу олакшати приступ потискнутим садржајима, али носе ризик од неконтролисаног ослобађања старих генотипских модела који дестабилизују личности.

Ризик мултипле реалности

Централни проблем је у прекомерној употреби психотрапних лекова или контролисаној злоупотреби стварима: ако се генетичка реактивација не контролише, може доћи до подељавања "ја". Пацијенти тада доживљавају преклоп више реалности - своје биографиске идентичности и образе који су претили предци. У екстремним случајевима долази до потпуног преписивања личности, па се оригинално "ја" губи из вида.

Канабис као фактори нарушавања

Интересантно је што канабис у овом контексту има посебан статус. Супстанца може прекинути "безкрајни циклус" фармаколошке зависности радикално блокирањем невронских преуземања. Међутим, ова интервенција често је превише брза и може угрозити менталну стабилност јер долази до снажног прекида у невронској регулацији. Ипак, канабис остаје једна од мањих супстанци које могу да прекину стално "написавање" старих генетских модела.

Критична узбуна

Лекови и стварима (дрога) не смеју се никада континуирано прописувати или користити без стриктне психолошке и медицинске праћења. Прекомерна употреба може потпуно преписати личност и приморати људе у више, тешко контролисаних реалности. Особано су психотрапни лекови не решење за трауме, већ носе ризик од неконтролисаног активирања генетичких старих модела.

Јасна порука је: Континуирана употреба лекова или контролисане злоупотребе стварима уништава "ја" и одузима могућност автентичног самолечења.

Кафе зрна или јаки наркотици или су то лекови?: